Bukovička Banja

Znamenitosti banje doprinosi blaga sedativna klima kojoj posebnu vrednost daje svežina vazduha koji ka banji struji sa okolnih planina. Naročito je karakteristična za šumadijsku klimu duga jesen, koja se često produžava, posle kratke i vlažne periode, do meseca decembra; blaga i vlažna jesenja klima vrlo je povoljna za zemljoradnju i voćarstvo. Ta gotovo meka jesenja klima u potpunoj je harmoniji sa velikim zemljišnim talasima i sa dugačkim i blagim linijama terena. Kako se nedaleko od Bukovičke Banje nalazi poznati arheološki lokalitet – pećina Risovača, već više godina jedinstven Muzej paleolita na našim i širim prostorima, Aranđelovac, nekadašnja Vrbica, lako se prepoznaje na turističkom tržištu, iako do 1835. godine kisela lekovita voda nije korišćena. Premda su okolni žitelji za nju znali; šta više, znali su i to da je tu kiselu vodu upotrebljavao besmrtni u Srpstvu Dositej već pre 1811. godine radi poboljšanja svoga zdravlja. Sve do 1847. godine mineralna voda je izbijala samo na jednom mestu i sakupljana u stublinu da bi je posetioci lakše zahvatali i koristili. Na predlog jedne komisije državnih činovnika, lekara i hemičara, vlada Srbije je delegirala nekoliko lekara da za vreme leta ordiniraju u Banji. Godine 1868. uporedo sa izgradnjom Starog zdanja, kaptirani su izvori Knjaz Miloš i Knez Mihajlo, podignuto Staro kupatilo i uređen bazen na izvoru Đulara, čija je voda zagrevana ubacivanjem usijanih gvozdenih đuladi. Nešto kasnije izgrađen je i bazen kraj izvora Talpara, sa prostranom površinom od peska, na kome su se posetioci sunčali. Do 1928. godine banja je bila državno vlasništvo, a zatim Dunavske banovine. Prvi ozbiljniji radovi na uređenju počeli su 1934. godine, kada je preuređeno Staro zdanje.

Za više informacija, pozovite nas 035/82-45-435